Dega [antikvár]

U francus'koj skoli, sklonoj da daje prven-stvo onom sto je ustaljeno i da miroljubivo resava sve sporove, ima vrlo malo slikara koji su. izrazavali promenijivost: cim su se pojavili jedan Géricault (2eriko), jedan De-iacroix (Délakroa), jedan Daumier (Domije), cuvari reda su se zabrinuli. Kad je roman-ticarsiki talas prohujao, ideja je umrtvljena .u mrtvoj prirodi i u pejzazu; slikovko pred-stavljanje dospeva u drugt plan; jedino éto je vazno to je dejstvo svetlosti; deliumani-zovano ljudsko bice, liseno pokretacke snage, od tada je samo predmet medu predmetima. Degasova (Dega) slava je u tome sto se usprotivio tim konvencijama. On se gotovo jedira, ősim Maneta (Mane), Renoira (Reno-ar) i Lautreca (Lotrek), nije bojao onoga sto su nazivali »slikom iz svakidasnjeg zivota«. Ma kold'ko da su po cudi i temperamentu bili medusobno razliciti, sva cetvorica su radili istovremeno biizu i daleko od prirode, i po-novo su otkrivaii vaznost svetilista kao sto je astelje, gde se utrsoi -prociscavaju, gde ono sto je is tini to zivi duze od onoga sto se na-