Šagal [antikvár]

2ivot je postao nemilosrdan u Ruáji 1919/20; period u komé nestaju pesnici. »Bilo kuda van sveta« (sl. 1.), to je jedino pribeziSte. I odjednom, zahvaljujuci inter-venciji J. Baltrizaitisa, litvanskog poslanika u Moskvi, Sagal dobija izlaznu vizu da bi izlagao svoja dela u Kovnu. Bela i Ida mu se pridruzuju, a odatle nova migracija na zapad, u Pariz—via Berlin. Preteca oluja se udaljava, npva sreca se smeái Sagalovima. Joá nepoznatc^ pre osam. godina, Zapad ga príma kao velikog slikara. Valden u svojoj galeríji Sturm u Berlinu predstavio ga je svetu istovremeno kad i Klea, i Kandinskog. U Parizu je stvorena legenda o njemji. Dela kaja je 1914 ostavio u Kosnici (la Ruche), rasuta su, ali su u§la u dobre kolekcije, kao na primer, kod Kokioa. I nisu malo dopri-nela reputadji koju su mu napravili Sand-rar i Apoliner. Cim je stigao u Pariz, Volar mu je ponudro ugovor. Organizovana je véli ka izlozba u Galeri j i Barbazan-Hodeber. Ponovô otkriti Parisko nebo u Belinim oőima, imati napokon spokojan dom, ne